Oznake

, ,

Iako optužen za saučesništvu u zločinu protiv čovečnosti po 4 tačke, o čemu sam pisala u ovom članku, suđenje bivšem predsedniku Obale Slonovače, Laurent-u Gbagbu odlaže se do daljnjeg.

Naime, nezadovoljni težinom dokaza kojom bi trebalo da potvrde optužbe, sudije Pretpretresnog veća 1 Suda zatražile su, u skladu sa članom 61, stav 7 (c) (i) da tužialc pruži nove dokaze i nastavi sa istragom kako bi obezbedio iste. Rok za dostavljanje potpunih dokaza je 15.11.2013. godine.

U svojoj odluci PP veće 1 se u mnogome oslonilo na raniju odluku PP veća  2 u slučaju Bemba, citirajući jedan deo te odluke u kom se kaže: „Veće odlaže saslušanje jer dokazi koji su porezentovani nemaju dovoljan nivo pouzdanosti za potvrdu optužbi u skladu sa članom  61(7)(a) Statuta, i zato što ti dokazi nisu relevantni ili su nedovoljno pouzdani da bi došlo do potvrde optužnice u skladu sa članom  61(7)(b) Statuta. U voom slučaju, veće odlučuje da su dalji dokazi potrebni. Tek po obezbeđivanju dokaza biće veće u mogućnosti da donese svoju konačnu odluku o meritumu.“

U ovom slučaju, PP veće 1 je smatralo da tužilački dokazi, uzevši u celini, očigledno nedovoljni, da manjkaju u važnosti i dokaznoj vrednosti što veće ostavlja bez drugog izbora, nego da odbije da potvrdi optužbe u skladu sa članom 61(7)(b) Statuta. Smatrajući da je prikladnije da odloži saslušanje, nego da donese konačnu ocenu dokaza, PP veće 1 uputilo je tužioca da podnese čvršće dokaze. Svoju odluku, PP veće 1 baziralo je na gradaciji o osnovanosti dokaza, kreirajući ih od osnova sumnje (što je potrebno za izdavanje naloga za hapšenje), do osnovane sumnje (što je potrebno u potvrđivanju optužnice), do bez sumnje (što je nužno za donošenje presude).

U razmatranju prezentovanih činjenica i okolnosti, PP veće 1 napravilo je razliku između istih, smatrajući da je standard po kom veće analizira dokaza isti za sve navode, bez obzira na to da li se oni odnose na pojedinačne zločine, kontekstualni element zločina ili krivičnu odgovornost optuženog. Za svaki i pojedinačni zločin mora postojati osnovana sumnja. Generalni obrazac koji je u optužnici koristila Tužiteljka, PP veće nije smatralo dovoljnim.

Poseban značaj ove odluke predstavlja evaluacija i hijererhizacija samih dokaza pred međunarodnim tribunalima. Naime, kako je veliku ulogu u radu ICTY i ICTR imao dokaz „rekla-kazala“, PP veće se njime pozabavilo na poseban način. Iako smatra da je nezahvalno postavljati striktnu formu kvaliteta dokaza, jer je svaki dokaz i svaki svedok poseban, te mora biti pojedinačno evaluiran, PP veće smatralo je korisnim da iznese stav određenim dokazima (§ 26). Veće smatra da je korisnije imati forenzične i materijalne dokaze koji su autetntični. Svi iskazi svedoka, ukoliko u dokaznom telu, trebalo bi da budu bazirani na ličnom iskustvu (§ 27). Bez obzira na to što ne postoji opšti stav o prihvatljivosti „rekla-kazala“ dokaza, prema mišljenju PP veća 1, njihova vrednost je daleko manja od ostalih dokaza, zbog čega bi ih trebalo izbegavati (§ 28). Oslanjanje na te dokaze (koji su neizostavni deo izveštaja NVO sektora i novinskih članaka) problematično je iz nekoliko razloga: dokazivanje navoda na „rekla-kazala“ dokazima stavlja odbranu u tešku poziciju, jer nije u mogućnosti da istraži i osporava ispravnost tih izvora, u suprotnosti je sa idejom kvaliteta dokaza kao očigledne važnosti, dalje veoma je problematično to šzo veće ne zna izvor dokaza, čime je onemogućeno da proveri poverljivost izvora i ne može da donese pravilnu ocenu o težini i važnsoti dokaza. U zaključku ovog važnog dela, PP veće 1 zaključilo je da “ U svetlu prethodnih zapažanja, veće sa ozbiljnom brigom primećuje da se u ovom slučaju u odnosu na ključne segmente Tužiteljka veoma oslonila na izveštaje NVO sektora i novinske članke, uključujući i kontekstualni element zločina protiv čovečnosti. Takvo telo dokaza, ni u kom slučaju ne sme da bude predstavljeno kao proizvod potpune i pravilno sprovedene istrage u skladu sa članom 54(l)(a) Statuta. Iako izveštaji NVO i novinski članci mogu da budu od koristi za istorijski kontekst, oni nisu pravilna zamena za tip dokaza koji je potreban da bi se dostigao prag dokaza za potvrđivanje optužnice.“(§ 35)

Ova odluka značajna je u više stvari, od koji se posebno ističe zapažanje PP veća 1 o ulozi i značaju dokaza „rekla-kazala“ i čime se osporava dugogodišnja praksa internacionalnih i internacionalizovanih tribunala. Dodatno, problematično je mešanje sudija u rad Tužioca MKS, primarno zbog instrukcija koje su dostavljene tužiocu, kao i sa aspekta nezavisnosti Tužioca od strane Sudijskog tela. Iako pravnički potpuno potkovana i sa pozicija evropsko kontinentalnog pravnog sistema u potpunosti prikladna odluka PP veća 1, ona je problematična zbog duboke kontrole u rad tužilačkog dela, čime se stiče utisak osporavanja adverzijalnosti procesa pred MKS.

Cela odluka, dostupna je – ovde

Advertisements