Oznake

, ,

Na jednom od najinteresantnijih suđenja u tradiciji međunarodnog krivičnog prava, bivši predsednik Gvatemale, general Rios Mont, 10. maja 2013. godine osuđen je na 80 godina zatvora za genocid nad autohtonim indijanskim stanovništvom. Krucijalna važnost presude nalazi se u tome da je u pitanju prvo suđenje nekom bivšem predsedniku države pred nacionalnim sudom. Značaj ove presude utoliko je veći za zadovoljenje pravde, kako je u građanskom ratu u Gvatemali od 1960-1996. godine 250 000 ljudi izgubilo život.

Međutim, nakon inicijalne osude za genocid, Ustavni sud Gvatemale poništio je presudu od 10. maja i proces vratio u stanje od 19. aprila 2013. godine kada je Rios Mont ostao bez stručne odbrane, jer su njegovi advokati u znak protesta zbog ilegalnosti suđenja išetali iz sudnice. Ceo postupak predstavlja neverovatan napor nevladinog sektora da se Rios Mont dovede pred lice pravde, jer je general u dužem vremenskom periodu, kao član Kongresa, bio zaštićen poslaničkim imunitetom. Ciklus suđenja koji je doveo do osude, započet je 19. marta, nakon što je prošlog januara izdato naređenje za generalovo dovođenje pred sud.

Sada se očekuje da se bivšem predsedniku sudi pred novim većem. Pretpostavka je da je ponavljanju procesa doprineo tim odbrane koji je enormnim brojem žalbi isticao nelegalnost i proceduralne pogreške prethodnog sudskog veća. Činjenica da dolazi do ponavljanja predstavlja veliki procesni problem, jer je na samom suđenju svedočilo blizu 100 žrtava govoreći o ličnim užasima izazvanim silovanjem, torturom i paljenjem. Za sve  vreme suđenja, vremešni general proveo je 2 noći u pritvoru, a potom bio prebačen u bolnicu odakle je i dovođen na procese.

Poništenje presude stavlja znak pitanje pred mogućnost zadovoljenja pravde pred nacionalnim sudovima i upit an način delovanja pritiska na sudski sistem unutar jedne države. Za sada, ostaje da se vidi na koji način će zadovoljenje pravde teći u Gvatemali. Ili će njegov tok biti onemogućen.

Advertisements