Oznake

,

Nakon nekoliko godina veštog izbegavanja procesa, 19. marta 2013. godine konačno je otpočelo suđenje bivšem predsedniku Gvatemale Efrainu Rios Montu (Effrain Rios Montt) za genocid nad autohtonom populacijom Maja indijanaca u periodu od marta 1982. do avgusta 1983. godine. Ono što bio trebalo da bude prvo suđenje nekom bivšem predsedniku za međunarodna krivična dela u domovini, pretvorilo se u nadmudrivanje različitih sudskih instanci i strana u procesu, gde se trenutno ovo revolucionarno suđenje nalazi u prekidu.

Sam proces, u suštini, predstavlja nekoliko godina dugu borbu za procesuiranjem za zločine genocida i ratne zločine nad članovima zajednice Maja Ixil. Naime, prema prvoj optužnici Rios Mont i saoptuženi Rodriguez Sanchez (tadašnji šef državne bezbednosti) terete se  za 15 masakara nad Ixil populacijom u pomenutom vremenskom periodu. Prema optužnici, Rios Mont je bio idejni tvorac genocida, prislinog pomeranja 29 000 lica, seksulanog zlostavljanja nad 8 bar žena i torture nad 14 ljudi. Navodi su iz optužnice da je postojao i plan za ubijanjem Ixil populacije u trouglu Nebaj, Chajul i San Juan Cotzal. Druga optužnica koja je podignuta u maju 2012. godine tereti Rios Monta za vezu sa ubistvom 201 licem u mestu Dos Erres (Peten) u decembru 1982.

O samom suđenju, preprekama koje ga prate i sukobima između strana može se pročitati na blogu posvećenom procesu – suđenje Rios Montu.

Značaj ovog suđenja nalazi se u izmeštanju odgovornosti za procesuiranje sa međunarodne zajednice na nacionalni nivo. Naravno, ostaje upitno da li bi ovakva vrsta procesa, bez obzira na režim komplementarnosti, bila moguća da se radi o međunarodnim krivičnim delima učinjenim nakon stupanja na snagu Rimskog statuta?

Advertisements