Oznake

, ,

 

 

 

 

 

 

 

Početkom jula 2012. godine, Islamistička grupa Ansar Dine koja je u aprilu zauzela severni deo afričke države Mali, zajedno sa separatistima Tuarega uništila je najmanje osam Timbuktu mauzoleja i nekoliko grobnica, vekovima starih svetilišta na kojima se praktikuje lokalna Sufi verzija Islama poznatijim kao „Grad 333 Svetaca“. Ova popularna vrsta Sufi tradicije obožavanja anatemisana je od strane Islamista kao što su borci Ansar Dine – Branioci Vere – pripojenih Salafistima, koji su vezani za Vahabi puritanski ogranak Suni Islama osnovanog u Saudijskoj Arabiji, a koji zabranjuje obožavanje idola.

U odgovoru na zabrinutost zbog rušenja spomenika unutar i izvan Malia, Sanda Ould Boumama, glasnogovornik Ansar Dine rekao je da je to sve u skladu sa upostavljanjem šerijatskog prava širom podeljenog Malia. „Ljudksa bića ne mogu da budu viša od Boga … Kada je Prorork ušao u Meku rekao je da svi mauzoleji moraju da budu uništeni. I to je ono što mi ponavljamo.“ U apelu za pomoć, Ministar kulture Malia, Diallo Fadima Toure, istakao je rušenje UNESCO svestke baštine nema veze sa Islamom, religijom mir i tolerancije.

Neki stručnjaci porede uništavanje Timbuktu grobnica sa sličnim napadima na Sufi svetilišta koje su Salafisti činili u Egiptu i Libiji tokom prošle godine.  Napadi, takođe, podsećaju na napade Al Kaide na Šiitska svetilišta u Iraku u poslednjoj deceniji. Međutim, postoje nagađanja da napad Ansar Dine ima veze sa hitnim zahtevom vlade Malia da Timbuktu grobnice stavi na UNESCO-vu listu ugroženih mesta. S obzirom na važnost koju Timbuktu grobnice imaju u celoj afričkoj istoriji, a posebno istoriji razvoja Islama na teritoriji Afrike, ambasador UNESCO-a, zatražio je pomoć svih kako bi se zaustavilo rušenje spomenika, nazivajuči te akte „zločinom protiv istorije“.

Iako je vlada Malia, u glavnom gradu Bamaku koji je oko 1000 km južnije od mesta napada, osudila rušenje, ona ostaje nemoćna  s obzirom na činjenicu da je u aprilu u potpunosti poražena od strane pobunjenika. Ona se još uvek bori da uspostavi civilnu vlast nakon što je prevrat 22. marta okuražio dizanje ustanka na severu države. Podršku vladi Malia i zahtev za prekidom svih neprijateljstava iskazao je donošenjem Rezolucije br. 2056 Savet bezbednosti UN. Delujući u skladu sa Glavom VII Povelje UN, SB UN zatražio je od vlade Malia da uspostave red u državi čuvajući osnovna ljudska prava i shodno tome uspostave autoritet nad teritorijom države. U pomenutoj Rezoluciji, SB UN zahteva prestanak svih aktivnosti pobunjenika i traži od svih strana momentalni prestanak neprijateljstva.

Jedan od koraka uspostavljanja autoriteta od strane vlade Malia, predstavlja obraćanje Tužiteljki MKS, Fatou Bensouda, kojoj su na osnovu Člana 13. Statuta MKS skrenuli pažnju an situaciju u Maliu i pismom zatražili istragu kojom bi se utvrdili odgovorni za učinjena dela. Vlada Malia istakla je da je nesposobna da goni učinioce dela. Ovo upućivanje predstavlja četvrto upućivanje koje su učinile države afričkog kontinenta.

U obraćanju javnosti, Tužiteljka je istakla „Moja Kancelarija prati situaciju u Maliu od trenutka nastanka prvih nemira, negde oko 17.01.2012. 24. aprila dobili smo nekoliko prijava o slučajevima ubistava, otmica, silovanja, regrutovanja dece, za koje napominjem da su učinjeni na teritoriji Malia ili od strane državljana Malia. 01. jula istakla sam da rušenje svetilišta u gradu Timbuktu može da predstavlja radnju Ratnih zločina u skladu sa članom 8. Rimskog Statuta. Uputila sam zaposlene u mojoj Kancelariji da odmah započnu sa preliminarnim ispitivanjem situacije kako bi se procenilo da li su ispunjeni kriterijumi za otvaranje istrage utvrđeni članom 53, paragraf 1 Rimskog Statuta.“

U situaciji u Maliu interesantnim se čini kvalifikacija aktivističkih grupa i UNESCO-a da se rušilačkim aktima na svetilišta u Timbuktu čini „zločin protiv istorije“. Iako je Tužiteljka mogući osnov uspostavljanja nadležnosti našla u povredi Rimskog Statuta koji članom 8(2)(b)(ix) zabranjuje uništavanje građevina posvećenih religiji, kvalifikacija „zločina protiv istorije“ ostaje interesanta za dalju nadgradnju. Ovo posebno, s obzirom na činjenicu da je ranije u godini Mali pristupio Drugom protokolu Haških konvencija iz 1954. o zaštiti kulturnog dobra u vreme oružanih sukoba, donetog 1999. godine.

Advertisements