Oznake

, ,

Gacaca          U ponedeljak, 18.06.2012. godine zvanično su zatvoreni Gačaka sudovi u Ruandi. Ovi sudovi osnovani su sa ciljem da sude za učinjenje krivičnog dela genocida tokom 1994. godine u Ruandi licima nižeg vojnog, političkog i društvenog statusa u odnosu na ona kojima se sudi pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za Ruandu (ICTR).

Sa radom, pomenuti sudovi počeli su 2001. godine, i to na insistiranje vlade Ruande koja je inicijaciju nacionalnih procesa videla kao način rešavanja problema Huta i Tutsa uzrokovanih ubistvom oko 1.000.000 pripadnika Tutsa u dvomesečnom genocidu. Sudske institucije postale su potpuno operativne tek 2005. godine, primarno iz razloga što se nakon početnog perioda otkrio čitav niz učinilaca koji je sa junom 2012. godine broja 2.000.000 optuženih i 65% njih osuđenih za učinjenje genocida.

Pa, ipak, bez obzira na primarnu ideju restorativne pravde koju je proces pred Gačaka sudovima trebalo da ponudi, postavilo se nekoliko pitanja o odnosu restorativne pravde i pravde po optužene. Tačnije, Gačaka sudovi ne predstavljaju klasičan vid suda sa insituticijama poznatim evropsko-kontinentalnom sistemu suđenja. To su provizorne sudnice, sa sudijama koji nemaju pravno obrazovanje, ali su inyangamugayo (ljudi od velikog uticaja), pri čemu oni pravo primenjuju shodno subjektivnom osećaju za pravedno i na osnovu običajnih normi. Gačaka sudovi nisu novina u Africi, međutim njihova merodavnost je u oblasti sporova oko međa, vandalizma, bračnih problema i krađa. Shodno tome, pitanje fer suđenja, osnovnih načela pravnih procesa i osnovnih zahteva koje međuanrodno krivično pravo postavlja u rešavanju sporova, ostaje pod znakom pitanja.

Iako su Gačaka sudovi naišli na osporavanje, predsednik Ruande Pol Kagame njihovu funkciju objasnio je na sledeći način – „Imali smo tri izbora: prvi je predstavljao najopasniji put osvete, drugi opštu amnestiju, pri čemu bi oba puta vodila daljoj anarhiji i destrukciji. Ali mi smo izabrali treći i najteži put da se odlučno suočimo sa problemom i povratimo integritet i jedinstvo u naciju. Sudovi su bili predmet kritika u i izvan Ruande, ali oni koji su ih kritikovali nisu pružili nikakvu alternativu koja bi donela rezultate koji su nam bili potrebni.“

Bez obzira na bitnost restorativne pravde, nakon Gačaka sudova ostaje pitanje – može li pravo biti podređeno društvenom miru?

Advertisements