22. decembra 2010. godine, Savet bezbednosti Ujedninjenih nacija, usvojio je Rezoluciju br. 1966 kojom je postavio pravne okvire za ustanovljavanje Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (Mehanizam) koji bi trebalo da obavlja rezidualne (preostale) poslove krivičnih tribunala. Mehanizam je zamišljen da ima dva ogranka; prvi koji se odnosi na Međunarodni krivični tribunal za Ruandu (ICTR) i koji prema Rezoluciji treba da počne sa radom 1. jula 2012. godine, drugi vezan za Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i koji treba da počne sa radom 1. jula 2013.

Donesenom Rezolucijom Savet bezbednosti UN zatražio je od oba tribunala da preduzmu sve moguće mere kako bi ekspeditivno okončali procese koji se vode pred tim sudskim telima, a najkasnije se do 31. decembra 2014. godine pripremili za svoje zatvaranje. Bez obzira na to, od 01. jula 2012, odnosno 2013. godine, Mehanizam bi trebalo da preuzme sve nadležnosti, prava i obaveze, kao i ugovore i međunarodne sporazume koje su UN zaključile u vezi sa ICTY i ICTR. Pri čemu, sam Mehanizam preuzima materijalnu, teritorijalnu, vremensku i personalnu nadležnost oba tribunala, on je nadležan da krivično goni osobe protiv koji su tužioci ICTR i ICTY podigli optužnicu, a koje spadaju u najviše rukovodioce, nadležan je da krivično goni i lica za koja se sumnja da su učinili najteža međuanrodna krivična dela, a koja ne spadaju u najviše rukovodioce pod uslovom da je iscrpio sva razumna sredstva za prosljeđivanje predmeta nacionalnim sudovima. Dodatno, Mehanizam je nadležan da krivično goni, kako navodi član 4 Statuta Mehanizma, „(a) sve osobe koje svjesno i hotimično ometaju provođenje pravde u Mehanizmu ili na Međunarodnim sudovima i da za te osobe utvđuje krivicu za nepoštovanje suda; (b) svjedoke koji svjesno i hotimično daju lažan iskaz pred Mehanizmom ili Međunarodnim sudovima“, ali Mehanizam ne može da pokreće nove optužnice.

Organi Mehanizma su a) sudska veća, gde svaki ogranak ima svoje Raspravno (pretresno) veće, dok je Žalbeno veće zajedničko za oba ogranka, b) Tužilac koji je zajednički za oba ogranka, i c) Sekretarijat zajednički za oba ogranka. Razlika u odnosu na stepen nadležnosti je da Mehanizam i nacionalni sudovi imaju uporednu nadležnost, pri čemu Mehanizam ima primat nad nacionalnim sudovima.

Snagu Mehanizmu Savet bezbednosti obezbedio je delujući pod glavom VII Povelje Ujedinjenih nacija i pozivom državama na pomoć u sprovođenju procesa rada Mehanizma, saradnju sa njim i zahtevom Generalnom sekretaru UN da donese sva dokumenta neophodna za normalno funkcionisanje Mehanizma. Za prvo vreme predviđeno je da Mehanizam djeluje četiri godine, pri čemu bi se istekom početnog perioda na svake dve godine preispitivala potreba njegovog postojanja i delovanja.

Ostaje nejasno da li je Mehanizam stvarno bio nepotrebno telo na osnovu kog će se sudeće funkcije privremenog (ad hoc) tela, preneti na još privremenije, da li je sam Mehanizam dodatni korak u relativizaciji međunarodnog krivičnog prava ili nova mera Saveta bezbednosti? Dodatno, zahtevi pravičnog suđenja, nejasno razgraničenje nadležnosti Mehanizma i nacionalnih sudova, te funkcija tužioca predstavljau probleme za kasnija teorijska i praktična razjašnjavanja.

Advertisements