Slika

Zločini zasnovani na rodu pred Međunarodnim krivičnim sudom

Oznake

, ,

U toku februara meseca 2014. godine, kancelarija tuziteljke MKS, Fatou Bensouda, iznela je predlog delovanja u sŽrtve gender crimeslučajevima pojave zločina zasnovanih na rodu i polu pred MKS. Predlog je dostupan – ovde.

Ovim predlogom pokusano je da se istakne važnost i značaj bavljenja zločinima zasnovanim rodu, posmatrajući iste u posebnim i izdvojenim analizama, te očuva praksa delovanja pred dva ad hoc tribunala UN. Ovaj predlog predstavlja prvi u nizu predloga, koji bi nešto kasnije u toku godine trebalo da budu dioskutovani pred širom javnosti i, eventualno, usvojeni u maju mesecu 2014.

Iako sam predlog deluje ohrabrujuće, problematično u njemu nalazi se u činjenici da se rod tretira na način da obuhvata i muške i ženske uloge u društvu, čime se latnetno negira čitava feministička tradicija uvođenja zločina zasnovanih na rodu, kao zločina kojima bi trebalo da bude skrenuta pažnja na važnost i patnju žena u oružanim konfliktima. Dodatno, problem je sa ovim predlogom u tome što uvođenjem rodne analize uvodi dodatni nivo profilisanja samih zločina, na osnovu čega se, na primer, genocid posmatra kroz rodnu perspektivu, gde ubijanje više članova određenog roda vodi  ubijanju određene kategorije grupe. To vodi kreiranju podgrupa koje ne mora da se zaustavi na rodu. Pored toga, svođenje toga da se zločini čine zbog pripadnosti određenih lica određenoj grupaciji vodi tome da se unutar MKS sistema formulišu svojevrsni zločini mržnje, što potvrđuje i ova rečenica Predloga koja vodi osvrt na član 21 Statuta MKS:

„apply an understanding of the intersection of factors such as sex, gender,
race, colour, class, age, ethnicity, nationality, disability, other identities and
factors which may give rise to multiple forms of discrimination and social
inequalities“

Sam Predlog se dalje sastoji od niza prakticnih predloga u smislu načina postupanja sa žrtvama, svedocima, koje radnje treba da se preduzimaju u kojoj fazi postupka i slično. Važno je napomenuti da dokumetn nema pravnoobavezujuću snagu, već da predstavlja interno upustvo članovim Tužilaštva. Međutim, kako se Međunarodno krivično pravo gradi na precedentima, način formulacije optužnice od strane Tužilaštva, imaće veliki uticaj na kasnije odluke Suda i dodatno samo pravo u okvirima međunarodnog krivičnog pravosuđa.

Advertisements